SECIVA SA MIRISOM BARUTA

 Firma "Wilson Tactical Knives" iz Arizone proizvodi veoma kvalitetne noževe odličnog dizajna, proverenih rešenja, uz doživotnu garanciju

Već decenijama se porodica Wilson iz Berryvillea u Arizoni, bavi oružarskim poslom. Počelo je izradom delova za Colt M1911, da bi danas nudili "custom" snajperke, sačmarice, automatske puške i ručno oružje. Međutim Ryan, najmlađi član porodice Wilson okrenuo se "hladnom čeliku" - izradi noževa. U bogatoj ponudi su lovački, preklopni, noževi po narudžbi i proizvodi firme "Combat Elite", u kojoj Ryan zajedno sa Ralphom Darrelom dizajnira i izrađuje specifičnu gamu noževa (o čemu je "Kalibar" nedavno pisao).

Ipak, za one koji nož posmatraju pre svega kao oružje, najzanimljivija je ponuda sečiva u okviru "Wilson Tactical Knives". Među ovim noževima možete pronaći Rajanovu interpretaciju kukrija, tanto noža, pa čak i specijalne noževe-alate namenjene interventnim jedinicama policije za nasilno ulaženje tj. obijanje vrata (radi se o kratkim, četvrtastim dletima-polugama). U masi od preko 30 modela, pokušao sam da izdvojim one koji su se učinili najreprezentativnijim.

SAVRSENI LOVACKI MODELI

 Proizvodi ovog svetski uglednog proizvođača sa Apeninskog poluostrva nemaju zamerke, a poruka onima koji se bave lovom bila bi – jednostavno vrede! Na najlepšem svetskom strelištu za gađanje glinenih golubova, Sportskom centru “BG Kovilovo”, jedno od borilišta zove se “Maroki” (Marocchi). Ove godine, na sajmu IWA 2006. u Nirnbergu, "Maroki" je premijerno prikazao novu liniju poluautomatskih sačmarica.

Dovoljan razlog, da “Kalibar” posveti tekst ovom poznatom proizvođaču oružja. Italijanska porodica Maroki (Marocchi) 1922, pokrenula je porodični biznis – proizvodnju oružja, u dolini Val Trompia, nadomak Breše, u mestu Sarezo. U senci gigantske “Berete”, odlučuju da prave solidno oružje, u malim serijama. I tako rade, do danas.

Maroki uvek ima najsavremenije mašine za obradu metala, najviše standarde ISO 9001 i naravno, vrlo kvalitetne proizvode: dvocevne (bok) sačmarice, poluautomatske sačmarice, kombinovane lovačke puške i obrtnočepne, lovačke karabine. Oni upućeniji dobro će se zamisliti, na pomen Maroki kombinovanih pušaka i lovačkih karabina. Ne brinite, nismo pogrešili! Skupa i kvalitetna kombinacija FINNCLACICS? Karabini KRICO? I jedno i drugo oružje, proizveo je “Marocchi”

BERETTE NA TESKOM ISPITU

 Posle mesec dana testiranja od strane instruktora SAJ, u najtežim realnim uslovima eksploatacije i ispaljenih šest hiljada metaka, pištolji Beretta PX4 Storm pokazali su se kao ozbiljno i perspektivno službeno oružje

Na vojnom sajmu oružja MilliPol 2004. održanom u Kataru (Ujedinjeni Arapski Emirati), pojavila se prva ("nulta"), serija pištolja Beretta PX4 Storm, najavljena kao novi model za 2005. "Kalibar" je to objavio, obećavši da će o ovom modelu opširnije pisati, kada se kroz praksu i testiranje pokaže u pravom svetlu.

Dve godine kasnije, posle uvođenja pištolja u serijsku proizvodnju, po prvi put kod nas, organizovan je krajnje zahtevan test, na koji je ovaj poznati italijanski proizvođač oružja, stavio dva primerka svog modela, kako bi dokazao da je reč o ozbiljnom i perspektivnom službenom oružju.

Sa tvrdnjom da je reč zaista o prvoklasnom oružju, "Beretta" je predložila da se dva primerka pištolja PX4 Storm iz standardne proizvodnje, stave na raspolaganje instruktorima SAJ, tako što će se iz njih bez čišćenja, u najtežim realnim uslovima eksploatacije, pucati do otkaza. Za ovakav test, potrebno je da u narednih nekoliko meseci, kroz redovnu eksploataciju, ovi pištolji ispale po 30 do 50 hiljada metaka. Na test smo se uključili, posle mesec dana eksploatacije, kada je iz ova dva primerka ispaljeno po 3000 metaka, raznih proizvođača i laboracija, a evo kakvi su i prvi utisci.

SNOVI SE NEKAD OSTVARUJU

 Kada je reč o noževima, SAD bez ikakve sumnje predstavljaju najbolje tržište na svetu i za kupce i za prodavce. U proteklih tridesetak godina, nožarstvo je izborilo svoje mesto i u savremenoj industriji i u zbirkama bogatih kolekcionara.

Samo u SAD osnovano je više specijalizovanih udruženja, čije se članstvo i uticaj šire po celom svetu. A početak je bio daleko skromniji. Nekoliko vrhunskih majstora postavilo je odrednice koje su ostali sledili. Većina poznavalaca slaže se da su četiri “ugaona kamena” u temelju američkog nožarstva William Bill Scagel, Bill Moran, Bo Randall i Bob Loveless (jedini koji je još živ).


Svaki od njih je svojim rešenjima, dizajnom, kvalitetom i tehnološkim inovacijama, doprineo da se na noževe više ne gleda samo kao na puki alat. Zbog toga su njihovi noževi basnoslovno skupi i bez obzira na apsolutnu upotrebljivost, predstavljaju pre svega metu kolekcionara.

Za prosečnog ljubitelja koji želi takav nož za pojasom, postoje brojne firme i majstori koji izrađuju više-manje verne kopije ovih legendarnih sečiva. Na žalost, za nas su i oni većinom, daleko od pristupačnih.

REMEK-DELO SAVREMENOG NOZARSTVA

 U američkoj industriji noževa, Kalifornija je uvek bila jedan od centara, koji su inovcijama uticali na kompletno tržište. Prvi put, to se dogodilo pedesetih godina 19. veka sa zlatnom groznicom, koja je iznedrila specifičan San Francisco Bowie, sa sečivom koje ima oblik dvoseklice, ali je oštreno potpuno ravno samo sa jedne strane, da bi se izbegli oštri zakoni u San Francisku, koji su zabranjivali dvosekle noževe. I u 20. veku centri na pacifičkoj obali su zadržali svoj uticaj. Osamdesetih godina prošlog veka, kompanije kao "Monteg" (koja je bila jedan od prvih uvoznika Cris Reeves noževa iz Južne Afrike), "Blackjack knives", "Cold Steel" su prosto zatrpale tržište inovativnim idejama.

Upravo u takvoj sredini, nastala je i firma "Pacific Cutlery", koja je na tržištu prvo ponudila izuzetno kvalitetno izrađene Balisong (kod nas poznatije kao "leptir" noževe). Osnovana 1988, firma je za svoj logo usvojila crtež leptira, po kome je ovaj tip noževa i dobio ime. Moda se na tržištu noževa brzo menja i sa padom popularnosti leptir noževa "Pacific Cuttlery" u proizvodni program uvrštava sve više kvalitetnih preklopnih noževa namenjenih samoodbrani i svakodnevnom nošenju. S promenom programa, menja se ime firme u "Benchmade Knives", koje vrlo brzo postaje daleko popularnije nego prethodno.

Skirmish je moderna interpretacija preklopnog noža sa recurve sečivom, čija donja strana podseća na slovo S, izuzetno masivan, sa dužinom sečiva od 11,5 cm debljine na kome bi mu pozavideli i mnogi fiksni noževi od 4 mm.

SAN SVAKOG STRELCA

 Kompanija "Thompson Center" osnovana je 1965, kada su se udružili "Warren Center" i "Thompson tool". "Waren Center" je u kompaniju uneo svoju konstrukciju jednometnog pištolja, koja se pokazala izuzetno uspešnom, zahvaljujući nizu inovacija, u odnosu na prethodna jednometna oružja.

Pored jednometnih pištolja, firma proizvodi i oružje na crni barut, nama na žalost nedostupno, kao i odskora izuzetno kvalitetne karabine (o kojima ste mogli da čitate u prethodnim brojevima našeg časopisa).

Od prošle godine, oružarski gigant "Smith & Wesson" je postao vlasnik "Thompson Center", što samo govori o uspešnosti i kvalitetu.


Contender je prvi model koji je firma izbacila na tržište. Mogli bismo reći da je najuspešniji, sudeći po broju proizvedenih primeraka, kao i firmi koje nude dodatne cevi, kalibre specijalno razvijene za Contender, montaže za nišane kao i ostalu dodatnu opremu.

OSTRINA NORDIJSKE KLASIKE

 Kada nož dolazi iz firme koja postoji pedesetak godina, sa sigurnošću možemo da kažemo da su u njega uloženi tradicija i iskustvo. Medjutim kada je nož iz kompanije koja pod istim imenom postoji 120 godina (a nastala je pre više od 400), onda se radi o nečem posebnom. Upravo o noževima iz jedne takve kompanije, imaćete priliku da čitate u ovom tekstu.

Eskilstruna je grad u Švedskoj, u kome je proizvodnja noževa počela odlukom kralja. naime, švedski kralj Charles IX (vladao od 1604. do 1611), nije bio zadovoljan tadašnjom produkcijom oružja i doneo je odluku, za čije izvršenje je zadužio vojsku - da se sve lokalne radionice za proizvodnju sečiva unište, a kovači i ostali majstori presele u Eskilstrunu, gde će raditi u velikim kovačnicama koje se tamo podižu. Tako je Eskilstruna postala centar švedske nožarske industrije, sa mnoštvom malih kompanija, slično Shefildu u Engleskoj, ili Toledu u Španiji. U ovom gradu, mladi preduzetnik Hadar Hallstrom osniva 1882, kompaniju "Hadar Hallstrom Kniffabriks". Ujedinivši se sa još nekoliko radionica 1917, fabrika menja ime u "Eskilstruna Kniffabriks Aktiebolag" što ubrzo biva skraćeno u EKA AB. Polovinom prošlog veka u Eskilstruni je postojalo preko 40 fabrika, koje postepeno sve potpadaju pod kompaniju EKA, koja je od početka važila za jednu od najkvalitetnijih. U zgradi fabrike, počasno mesto zauzima i dokaz za to: nož upotrebljen 1894, u opkladi ko će pre džepnim nožem da preseče na pola stablo bora debelo 30 cm. Pobedniku je trebalo četiri časa.

Model A10 je nož, napravljen da zadovolji zahteve sve mnogobrojnijih poklonika buscrafta - veštine dugotrajnog boravka u prirodi. Kombinož ili kombikniv na švedskom je lovački nož koji je dizajnirao Thomas Ekberg. Na prvi pogled, učiniće vam se da se radi o preklopnom nožu, zbog postojanja dugmeta i brave na vrhu drške. Međutim, ovaj nož ne može da se sklopi u dršku, već je opremljen sa dva sečiva, koja se rotiraju oko osovine, tako da možete da izaberete sečivo prilagodjeno trenutnom zadatku. T 8 je masivan i robustan preklopni nož, očigledno namenjen lovcima i boravku u prirodi.

Sečivo dugo 80 mm klasičnog spear point oblika relativno usko, brušeno je punom visinom, što mu povećava efikasnost. Breza ili Masur je po ličnom izboru autora teksta najlepši nož, koji je domaći distributer EKA nabavio. Malu masu obezbeđuje konstrukcija koja montira sve delove u žleb na dršci izrađenoj od izuzetno kvalitetne "zakovitlane breze", koja svojom jačinom osigurava dovoljnu izdržljivost za svaki posao koji može da obavi mali džepni nož.

RELIKVIJE HLADNOG RATA

 Ured za pešadijsko naoružanje Vermahta je uvideo da je besmisleno naoružavati pištoljima punog formata ili automatima posade letilica i plovila, više oficire, sanitetsko osoblje, kao i policijsko-administrativni personal.

Njima su tokom ratnih godina, uglavnom, dodeljivani pištolji džepnog formata raznih proizvođača u kalibrima 7,65 mm ili 9 mm (k), pa je u kasnoj fazi rata konstatovano da bi u idealnim uslovima bilo dobro standardizovati jedno tipsko oružje u "zadovoljavajućem kalibru". Ističemo ovo "zadovoljavajuće", jer je zaključeno da metak 9 mm (k) nema dovoljno energije u imaginarnoj kategoriji, poznatoj kao "zaustavna moć".

Bilo kako bilo, Nemci su konstruisali metak 9 mm Ultra, koji je bio nešto jači od "kratke devetke", ali dovoljno niskog impulsa da bi mogao da se koristi u pištolju slobodnog zatvarača. Naravno, kraj rata je omeo potpuno sprovođenje ideje o masovnom uvođenju pištolja Walther PP u novom kalibru 9x18, ali koncept je revitalizovan odlukom Vojske SSSR da za novi službeni pištolj primeni originalne nemačke zamisli.

DOBITNA KOMBINACIJA

 Na tržištu noževa, jedan od trendova je i proizvodnja izuzetno robustnih, fiksinih i preklopnih modela, konstruisanih prema zahtevima vojske i policije. Pre svega robustnih, dok je sve drugo potisnuto u drugi plan. Da pojedini proizvođači mogu da naprave i dobar taktički nož, dokaz su modeli koje vam predstavljamo.

Noževe koje pravi "Strider", karakteriše upotreba najsavremenijih čelika, izuzetno robustna sečiva i geometrijski oblikovane, grube i neudobne drške, koje se opravdavaju taktičkim potrebama, a u suštini su izabrane zbog lakoće proizvodnje. "Striderova" sečiva su zaštićena kamuflažno obojenim slojevima vakuum naparenog titanijum-oksida, izrađena izuzetno precizno na kompjuterski kontrolisanim mašinama i prilično dobro se prodaju, kupcima koji bi želeli da imaju opremu sličnu onoj specijalnih jedinica.

Ovakav pristup je upravo ono što ne odgovara menadžerima "Kershawa", pa na "Striderovu" tehnologiju dodaju svoj adut: Kena Oniona, jednog od najtalentovanijih dizajnera noževa današnjice. Otpornost i efikasnost Zajedničko svim noževima "Zero Tolerance" je upotreba vrhunskih materijala. Materijal drški je uvek kompozit staklenih vlakana i epoksida G10, koji se koristi u avio industriji. Za pojedine elemente mehanizma koristi se titanijum, a sečiva su od tehnološki najsavremenijih čelika.

S obzirom da se radi o relativno novoj firmi, "Zero Tolerance" nema puno modela čije su oznake brojčane, u stotinama. Model 100 je univerzalni taktički nož, recurve sečiva, sa oštricom u obliku latiničnog slova S. Ovakav oblik znatno podiže efikasnost kod sečenja povlačenjem, i produžava dužinu oštrice, pa je sečivo modela 100 u sečenju efikasnije, nego što je njegova dužina od 149 mm. Čelik od koga je izrađen ovaj nož, još više privlači pažnju. Reč je o čeliku CPM 3V, još jednom iz porodice praškastih čelika. CPM 3V nije nerđajući čelik, već vrhunski alatni, namenjen upotrebi u najtežim uslovima, gde je visoka žilavost, pored tvrdoće, izuzetno bitna. Za urbane sredine i većinu upotrebe noža, Model 100 je preveliki da bi zaista bio spretan. Upravo zato, drugi fiksni nož u proizvodnji ZT je Model 121, koji na prvi pogled podseća na većeg "brata".

REVOLVER KOJI SE OSTAVLJA UNUCIMA

 Železnički inženjer iz Racenburga, malog grada na severu Nemačke, Wille Korth (1913.-1982.) bio je pasionirani lovac i strelac. Njegova strast dovela je 1954, do osnivanja male, privatne firme "Korth Waffen Company". Prvi proizvod bio je signalni revolver izuzetnog kvaliteta, koji se prodavao za, u to vreme, neverovatnih 90 maraka. Ipak, za deset godina prodato je preko 20.000 komada, što je vlasniku kompanije omogućilo da 1964, ostvari svoj san i počne proizvodnju revolvera sopstvene konstrukcije.

Upravo ovo oružje donelo je Korthu nezvaničnu titulu najekskluzivnijeg serijskog proizvodjača ručnog oružja u svetu. O čemu je reč? Na ulazu u pogon fabrike koja zapošljava tridesetak majstora, stoji natpis: "Sirovi čelik transformisan u preciznost". Oni to doslovno i rade. Na početku, korišćen je materijal od otpisanih mitraljeza MG34 (stari "šarac").

Danas se vrhunski legirani čelici obrađuju na CNC mašinama, ali je udeo mašinskog rada samo oko 30%.Sve ostalo se radi ručno! Godišnje "Korth Waffen Company" izbaci od 130 do 150 revolvera, uglavnom za poznate kupce. Cena osnovnog modela je 3.500 evra, ali svaki dodatni zahtev povećava traženu sumu. Ovo oružje možete da vidite u katalozima velikih trgovačkih kuća, ali ga nećete naći na policama prodavnica, jer se naručeni model obično čeka oko godinu dana.

Svojevremeno, napisao sam da verovatno nećemo imati priliku da testiramo ovo oružje. Ekskluzivni primerak Ipak, kako je u Srbiji sve moguće, a zahvaljujući ljubaznosti gospodina Tomislava Tadića, omogućeno mi je da isprobam njegov lični revolver Korth iz ekskluzivne serije, rađen po porudžbini i specifikacijama vlasnika. Naime, sin gospodina Tomislava, Žan Tadić je ekspert za oružje i sudski veštak u Parizu, a istovremeno i novinar poznatog časopisa o oružju "Cibles". On je 1989, uvezao jedini Korth revolver u bivšoj SFRJ. Tada je plaćen basnoslovnih 12.000 nemačkih maraka. Prema raspoloživim podacima, to je i dalje jedini Korth na ovim prostorima.

DIZAJN KOJI SVI KOPIRAJU

 Slava Boba Lovelessa, apsolutno je jednaka slavi prethodnika, ako ih čak i ne prevazilazi. Čini se, da su sva velika imena u nožarstvu, međusobno povezana. Wiliam Scagel je početkom 20. veka postavio standarde za potpuno novu generaciju noževa, kakve danas poznajemo. Bob Randall je svoj prvi nož napravio posle iskustva sa Scagellovim nožem, kupljenim od ribara koji ga je koristio za struganje boje sa čamca i tokom vremena, postao je najčuveniji dizajner noževa četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka.

Prvi Loveless noževi po obliku veoma podsećaju na Randall modele, sa drškama od slagane kože i clip ili drop point oblikom sečiva. Omah na početku, Bob uvodi u svoju liniju i derač, koji će u kasnijem periodu dovesti do savršenstva.

Pored nespornih kvaliteta svih noževa koje je dizajnirao, Bob Loveless je poznat i po ogromnom uticaju na nožarsku industriju u celom svetu. Prvi je u Americi počeo da izrađuje noževe od nerđajućeg čelika ATS 34, namenjenog proizvodnji lopatica turbina u mlaznim motorima. I danas je ATS 34 vrlo cenjen izbor i kod industrijski proizvedenih i ručno izrađenih noževa. Pored čelika, Bob Loveless je "krivac" i za korišćenje i popularnost mikarte u nožarskoj industriji, jer je prvi koji ju je iskoristio za pravljenje drški.

Mikarta je materijal lameliran od platna ili papira, lepljen fenolskim smolama, kao tekstolit kod nas i godinama se koristila za proizvodnju elemenata električnih instalacija. Danas se mikarta sve manje upotrebljava u drugim granama industrije, tako da najveći deo proizvodnje zadovoljava upravo potrebe industrije noževa.


Bob Loveless je i pionir u izradi noževa, kod kojih su sečivo, drška i branik, izrađeni od jednog komada materijala, što je bio izuzetan uspeh sedamdesetih godina 20. veka, kada je napravio prve noževe ovog tipa.

PRECIZNOST BEZ UNIFORME

 Više puta smo na stranicama “Kalibra”, konstatovali kako je disciplina dalekometnog streljaštva i pored početnih teškoća zaživela i kod nas. Sve je više takmičara koji ostvaruju zavidne rezultate, ali je i dalje problem nedostatka kvalitetnog tipskog oružja i nabavke municije, primerene ostvarivanju vrhunskih rezultata.

Zbog toga dolazimo do situacije, da na long range takmičenjima, najbolje rezultate ostvaruju pripadnici snaga bezbednosti, snajperisti koji nemaju problem sa nabavkom skupocenog oružja, optike i municije. Strelci koji nisu "službena lica", u zavisnosti od svojih mogućnosti nabavljaju strane, specijalizovane puške visoke preciznosti po basnoslovnim cenama ili se opredeljuju za doradu klasičnih lovačkih karabina. Ono što nas je posebno zainteresovalo na nekoliko prethodnih susreta dalekometnih strelaca, bile su njihove samostalne intervencije na oružju, gde su mašta i usvajanje stranih iskustava, došli do izražaja.

Naime, skoro svi američki takmičari u long range disciplinama koriste puške koje su prema svom afinitetu sklopili od komponenata različitih proizvođača. A upravo sa njima ostvaruju briljantne rezultate! Ponekad ta oružja izgledaju vizuelno neobično, ali su doslovno svi rekordi ostvareni sa njima.

Upravo takav pristup preradi dobro znanih komponenata i dobijanja visokopreciznih pušaka, nedavno smo imali priliku da bliže upoznamo. Poznato je, kako je već godinama u našoj zemlji na delu opsežna i dugotrajna akcija smanjenja količine vojnog naoružanja, pa je uništen ogroman broj malo korišćenog ili savršeno očuvanog oružja, raznih tipova i modela. Sem toga, mnoštvo izvanrednih vojničkih repetirki sistema Mauzer 98 je prodato širom planete, gde od krajnjih korisnika dolaze samo reči hvale. Istina, postojala je inicijativa da se od delova takvog oružja, prepravkama i adaptacijom napravi paleta modifikovanog takmičarskog oružja, ali se kasnije odustalo od te ideje.

RUSKI BREND NOVOG VEKA

 Naš prosečan lovac, smatra sebe dobrim poznavaocem ruskog lovačkog oružja. Na prvi pogled, tako i izgleda, jer više od polovine lovaca kod nas, nisku divljač lovi upravo oružjem iz Rusije. To su: IŽ i TOZ bokerica, nekoliko modela položara - hamerles ili orozara, IŽ jednocevka i poluautomati - IŽ MP-153, MC-21 i TOZ 87. Ali to je daleko od dobrog poznavanja ruske produkcije lovačkog oružja, pogotovo onog najkvalitetnijeg - prestižnog.

O oružju MC stidljivo su stizale informacije od naših diplomatskih i privrednih predstavnika, koji su službovali u nekadašnjem SSSR, a sada Rusiji. Nije bilo interneta, a Rusi nisu imali naviku da šalju kataloge potencijalnim kupcima i ljubiteljima oružja. Tek sa samostalnim pojavljivanjem proizvođača oružja na prestižnim sajmovima (kao što je IWA), mogli smo da saznamo o kakvim se sve modelima radi.

Sačmarica položenih cevi, model  MC 110. Ova kvalitetno urađena i bogato gravirana položara, koristi Purdey-Scott mehanizam za bravljenje sa tri ključa. Ovde, dva donja Purdey ključa bravi pokretna horizontalna dvozuba ploča, ali postoji i gornji ispust - nosić između cevi, koji osigurava gornji pokretni klin. U jaku kovanu baskulu, ugrađen je provereni i široko primenjivani udarni mehanizam Anson-Deeley.

PUMPARICA ZA DOMACA LOVISTA

 U prošlom broju "Kalibra", pisali smo o španskim sačmaricama Grulla, Garbi i Pedro Arrizabalaga. Posebno je zadovoljstvo, kada se sretnemo sa oružjem koje prevazilazi svoju namenu i postaje umetnički predmet. Međutim, to ushićenje vrhunskim, skupocenim sačmaricama, krije u sebi opasnost, da izgubimo povezanost sa realnim mogućnostima naših lovaca i strelaca. Zato ćemo da prikažemo novu, jeftinu lovnu sačmaricu.


Ovu pušku smo pre nekoliko godina prvi put videli na nirnberškom sajmu IWA. U Srbiju je direktno iz Iževska, ekskluzivno, stigla za ovogodišnji jesenji novosadski sajam LORIST: puška sačmarica, sa kliznim potkundakom - pumparica, koja ima oznaku IŽ - Baikal MP133. Uvezla je beogradska firma "Snajper", a mi smo je probali i detaljno pregledali zahvaljujući preduzeću "Helga Bike" iz Kraljeva.


"Iževski mekaničeski zavod", uz TOZ iz Tule je najpoznatija ruska fabrika oružja. Ubraja se u najveće industrijske komplekse u Rusiji. Samo za civilno tržište IŽ godišnje proizvede 740.000 komada oružja, raspoređenih u više od 50 različitih modela i 200 modifikacija osnovnih modela. Svoje oružje IŽ izvozi u 70 država, što ga svrstava u najveće proizvođače na planeti. Za šest decenija postojanja, ovaj zavod se razvio u pravi gigant: ima puškarske škole, graverske i rezbarske akademije, zavod za ispitivanje i žigosanje oružja. Skupoceni primerci nalaze se u muzeju oružja u Kremlju, kao i privatnim kolekcijama širom sveta.

UNIVERZALNA ALATKA

 Promenom načina lova, menjaju se i zahtevi koje lovci postavljaju kada je u pitanju oprema. Za razliku od lovaca koji su nekada provodili i po nekoliko dana ili nedelja na terenu, savremeni lov se uglavnom svodi na vikende, organizovana lovišta i relativno, kratkotrajni boravak u prirodi.

Ovo je uslovilo i da se promene zahtevi koje lovci postavljaju pred svoje noževe. Iako su klasični fiksni lovački noževi odličan izbor, sve više lovaca se odlučuje da umesto njih ponese preklopni nož. Preklopni nož sa nekoliko sečiva, tipa "švajcarca", oduvek je bio pratilac lovaca. Međutim, proizvođači su se potrudili da na tržište izbace i savremene preklopne noževe, dizajnirane da udovolje zahtevima savremenog lovca.

Pre svega, trebalo bi odrediti šta su zahtevi koji se postavljaju pred jedan ovakav nož. Lovci na visoku divljač, koristiće ga za otvaranje i dranje, kao i za lovački doručak. Poslovi oko uređenja kampa, kuvanja, pripreme vatre, obavljaju se ređe, pa je lovački nož lakše optimizovati za osnovni zadatak - otvaranje divljači. Sečivo sa velikim trbuhom i špicem koji se nalazi blizu ili čak i iznad gornje ivice, pokazalo se kao najefikasnije za otvaranje divljači i dranje. Iz tog razloga i svi savremeni preklopni lovački noževi, imaju ovaj tip sečiva. Većina lovaca prilikom otvaranja divljači voli da prst drži na leđima noža, blizu vrha, pa su zbog toga i leđa sečiva češće zakrivljena i zaobljena, nego što su prava.

Vrlo često preklopni lovački noževi imaju i kuku ili zarez za otvaranje trbuha divljači, bez zakačinjanja creva. Ovo je posao koji može da se obavi svakim sečivom, ali zahteva veću veštinu, nego u slučaju kuke. Pojedini proizvođači smatraju da je kuka nepotrebna, pa je na njihovim noževima nema, dok je drugi ugrađuju, ali izbacujući na tržište i model bez kuke.